ДОБАР РОД И КВАЛИТЕТ ПШЕНИЦЕ: Цијена има тренд раста

Фото: Илустрација/В.М.

Тренд је у овом моменту добар, према информацијама са Новосадске берзе, која има репер Мађарску берзу, цијене житарица порасле су за пет одсто и надамо се да ћемо имати овај тренд који ће направити да пољопривредна производња у Републици Српској буде одржива, изјавио је Минић.

Он је навео да ће ресорно министарство, као и увијек до сада, по завршетку жетве исплатити подстицај који укупно износи 12,4 милиона КМ, или 500 КМ по хектару, те подсјетио да је и гориво за пољопривреднике било субвенционисано са 80 фенинга по литри.

– Поднијели смо и иницијативу Савјету министара за увођење прелевмана који износи 10 фенинга и царине од пет фенинга, што је мјера која би према нашем захтјеву требала да траје до 90 дана, односно до завршетка жетве и евентуалног складиштења – рекао је Минић новинарима.

Према његовим ријечима, Министарство пољопривреде је на подручју Семберије успјело да обезбиједи складиштење сигурних 23.000 тона пшенице, што значи да ситни пољопривредни произвођачи који у овом моменту немају складишне капацитете могу предати пшеницу и сачекати тренд раста цијене житарица, који је у овом моменту добар.

– Било је низ спекулација након моје прошле посјете Бијељини када сам прокомнетарисао цијену пшенице која је била мања него што је сада и онда су друштвене мреже и поједини медији направили од тога медијски линч, а у принципу, Министарство пољопривреде је партнер са пољопривредним произвођачима – истакао је Минић.

Он каже да је данас, као и увијек, разговорао са пољопривредним произвођачима о свим актуелним проблемима, али да има ствари на које ресорно министарство не може да утиче.

– Оно на шта Министарство може да утиче јесте да договоримо правилник и исплатимо подстицаје, упутимо иницијативу према Савјету министара, а одазваћемо се на састанак који буде организовала Привредна комора, гдје треба да буду млинско-пекарски сектор и пољопривредни произвођачи и сваки пут ћемо доћи за сваки проблем – поручио је Минић.

Након жетве пшенице у селу Глоговац код Бијељине, ресорни министар је истакао да је род добар и када су у питању принос, влага и протеини.

– Ми смо дошли да причамо шта је то што може урадити Министарство пољопривреде, Влада Републике Српске и предсједник Републике, кога сам обавијестио да данас долазим у Бијељину и да ћемо трагати за рјешењем, јер знам да ме сваки пут питао шта можемо још урадити – рекао је Минић.

Министар је поручио да ће ресорно министартсво, као партнер са пољопривредним произвођачима, учинити све како би цијена пшенице била прихватљива домаћим пољопривредним произвођачима.

– Жетва је ушла у другу половину или завршну фазу, имаћемо просјечан принос од шест тона, добар квалитет, борићемо се још за цијену, а позитивни су трендови који се односе на свјетске параметре – истакао је Минић.

Он је рекао да очекује састанак који ће организовати Привредна комора Републике Српске.

– Очекујем да будемо судионици једне приче која се зове заштита домаће производње, у оним оквирима и могућностим у којима може Министасрво пољопривреде – рекао је Минић.

Саво Бакајлић је у име окупљених семберских пољопривредника рекао да није добро што произвођачи пшеницу предају, а цијену не знају и истакао да се домаћа производња мора заштити.

Он сматра да је увоз погубан по домаћу пољопривредну производњу, те да цијена пшенице треба да има реципроцитет у односу на млинско-пекарску индустрију.

Бакајлић је оцијенио да би реална цијена пшенице требала бити од 42 до 45 фенинга.

(Срна)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА НЕДЈЕЉУ: Сутра сунчано и топлије, а у овим крајевима бура

У РЕПУБЛИЦИ Српској и ФБиХ сутра ће бити претежно сунчано вријеме уз промјенљиву облачност и још топлије.

МЕСНА ИНДУСТРИЈА У БиХ ОБРЋЕ МИЛИОНЕ: Ово је листа најуспјешнијих фирми

НАЈВЕЋИ прерађивачи меса у Босни и Херцеговини зарадили су у прошлој години око 115 милиона марака, а међу њима свакако предњачи фирма „Мади“ из Тешња са профитом од чак 39,7 милиона марака.

СПОРА ВОЗИЛА ПРЕДСТАВЉАЈУ ВЕЛИКУ ОПАСНОСТ: Ево да ли по закону постоји минимална брзина на ауто-путу у БиХ

АУТО-пут је намијењен брзом и проточном саобраћају, због чега закон у Босни и Херцеговини јасно прописује која возила не смију користити ове цесте.

ШТА ЋУ СА ДИПЛОМОМ ФИЛОЗОФА? Студенти-практичари бјеже од хуманистичких наука

НА психологији их је и превише, на филозофији и историји факултет је задовољан и са шачицом студената.

КО ЈЕ БИО УБИЈЕНИ АЛЕКСАНДАР НЕШОВИЋ БАЈА? Повезује се са криминалним миљеом у Београду

УБИСТВО Александра Нешовића Баје (52), чије је тијело након вишедневне потраге пронађено закопано у бетонском бурету на подручју Инђије, отворило је низ старих и нових питања о његовим пословима, контактима и везама које сежу дубоко у београдски криминални миље.

ВУЧИЋ ОД СУТРА У НИКАД ВАЖНИЈОЈ ПОСЈЕТИ КИНИ, НА ПОЗИВ СИЈА Очекује се потписивање 33 споразума, договорено милијарде евра у инвестиција

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић боравиће од сутра до 28. маја у званичној посјети Народној Републици Кини, на позив предсједника НР Кине Си Ђинпинга.

ХУМАНИТАРНА МИСИЈА ЗА СЛОБОДАНА КЕСИЋА: Двојица Бањалучана кренула бициклима до Крфа

ХУМАНОСТ, истрајност и поштовање према историји спојили су се у јединствен подвиг двојице Бањалучана, Алексе Кресојевића и Владана Кљаића, који су јутрос са Трга Крајине кренули на хуманитарно бициклистичко путовање ка Крфу.

„ШОЈИЋ ИЗ НАШЕГ СОКАКА“ Урнебесни коментани на рачун Станивуковића и његове изјаве о „аустроугарском водоводу“

НАКОН што је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић изјавио да је први водовод у овом граду изградила Аустроугарска и то 1970, прије 50 година, услиједили су урнебесни коментари.

ПОСАО ЗА „ПУТЕВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“: Како ријешити проблем гужви на источном транзиту у Бањалуци?

МИРОСЛАВ Јанковић, вршилац дужности директора предузећа "Путеви Републике Српске", изјавио је, говорећи о кружним раскрсницама на источном транзиту у Бањалуци, да кружни токови сами по себи могу убрзати саобраћај, али само ако су урађени на основу квалитетних анализа и у складу са техничким прописима.

НЕДОСТАЈЕ ЉЕКАРА И МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА: Бањалучки Дом здравља у проблему, критична и хитна служба

ДОМ здравља Бањалука суочава се с озбиљним недостатком љекара, медицинских сестара и техничара, посебно у породичној медицини и хитној служби.